// Садржај
Пролећа 2025. инжењери НАСА-е оживели су групу потисника које је 21 годину сматрана мртвом. Нико од њих није могао да им приђе ближе од 25 милијарди километара (15,5 милијарди миља). Команда је путовала скоро цео дан, а одговор се враћао готово једнако дуго. Реч је о сонди Војаџер 1. Стара је 49 година и људи је и даље поправљају.
Дана 18. новембра 2026. Војаџер 1 биће удаљен 25,9 милијарди километара (16,1 милијарди миља) од Земље. То је један светлосни дан: радио-сигналу са наших антена потребно је пуна 24 сата да стигне до њега. Ниједан предмет који је направио човек још није био толико далеко, како наводи НАСА . Једноставном питању „чујете ли ме?“ треба дан да стигне, а одговору још један да се врати.
Дан за један телефонски позив
Светлосни дан мери удаљеност, а не време. То је пут који светлост пређе за 24 сата: 25.902.068.356 km. До Месеца светлост стиже за 1,3 секунде; посади мисије Артемида II требало је око три дана.
// Колико путује сигнал
Близанац Војаџера 1, Војаџер 2, лети другом путањом и до границе од једног светлосног дана стићи ће тек у новембру 2035.
Сијалица из фрижидера
Предајник Војаџера 1 даје око 23 вата. JPL, НАСА-ина лабораторија која води мисију, упоредио га је са сијалицом у фрижидеру. Док тај сјај стигне до Земље, спласне на мање од милијардитог дела милијардитог дела вата. Године 2013. подаци са инструмената стизали су брзином од око 160 битова у секунди. При таквој брзини једна фотографија са паметног телефона преузимала би се дуже од једног дана.
Зато тако слаб шапат могу да ухвате само џиновске антене НАСА-ине Мреже дубоког свемира. А узвратити може само једна антена у целој мрежи: DSS-43, 70-метарска антена код Канбере у Аустралији. Од маја 2025. до фебруара 2026. била је ван погона због модернизације, па је тим у том периоду могао да допре до сонди само у кратким терминима у августу и децембру, када се антена накратко враћала у рад.
Поправка на слепо: 45 сати за један круг
Дана 14. новембра 2023. Војаџер 1 је престао да има смисла. И даље је слушао команде, али је уместо извештаја о себи и околини слао нечитљив низ битова. Почетком марта 2024. инжењери су му послали команду „боцкање“: захтев да прочита садржај меморије једног од своја три рачунара на броду, оног који пакује податке пре слања. То читање открило је узрок . Око 3% меморије било је оштећено, највероватније зато што је отказао један чип и однео део софтвера са собом. Тачан разлог нико не зна. Можда је чип погодила енергетска честица из свемира. Можда се једноставно истрошио после 46 година.
Чип се на таквој удаљености не може заменити, а ниједан слободан блок меморије није био довољно велик да прими изгубљени код у једном комаду. Зато је тим исекао код на делове и распоредио их по различитим угловима меморије. Замислите књигу из које је ишчупано једно поглавље, а нигде нема низа празних страница: поглавље одштампате у деловима на страницама које су слободне, а затим исправите сваки „види страну N“ у књизи да се читалац не изгуби. Прва серија послата је 18. априла 2024. Када сигнал путује 22,5 сата у једном смеру, одговор је стигао 20. априла: први читљив извештај о стању после пет месеци. У мају је сонда поново почела да шаље научне податке.
Предајник нем од 1981.
У октобру 2024. инжењери су затражили од Војаџера 1 да укључи један од својих грејача. Струје је требало да има довољно, али се активирао систем заштите од кварова. Када сонда троши превише енергије, овај систем гаси све што није неопходно. Прво је смањио брзину преноса података, затим угасио главни предајник и прешао на резервни. Војаџер 1 тај резервни предајник није користио за разговор са Земљом од 1981, а његов сигнал је далеко слабији. Тим није био сигуран да ће се на тој удаљености уопште чути. Антене су га ипак ухватиле, а крајем новембра сонда се вратила на редован рад.
Потисници који су 21 годину били мртви
Антена Војаџера мора стално да буде усмерена ка Земљи, па се сонда закачи за водећу звезду и малим потисницима се по потреби поравнава. Примарни потисници за ротацију Војаџера 1 отказали су 2004, када су два ситна грејача која су им потребна остала без струје. Квар је оцењен као непоправљив и тим је прешао на резервни скуп. Како је рекао менаџер мисије Карим Бадаруддин, тада људи вероватно нису мислили да ће Војаџери радити још 20 година. Тод Барбер, руководилац погона мисије, сећа се овако:
Ови потисници су сматрани мртвим. И то је био оправдан закључак.
До 2025. остаци погонског горива таложили су се у цевчицама резервних потисника и они су могли да се зачепе већ те јесени. Инжењери су сумњали да стари грејачи никада нису заиста покварени. Грешка у струјном колу можда је једноставно преклопила прекидач у погрешан положај. Проверавање те идеје било је ризично. Када би се сонда током теста превише удаљила од водеће звезде, потисници би се сами упалили, а паљење са хладним грејачима могло би да изазове малу експлозију.
Команде су послате 20. марта 2025 . До сонде су путовале више од 23 сата. Затим су подаци о томе шта се догодило путовали назад више од 23 сата. Када су стигли, у првих 20 минута било је видљиво како температуре грејача нагло расту. Успело је. Инжењери су славили нешто што се тамо догодило скоро дан раније. „Био је то тако величанствен тренутак“, рекао је Барбер. Рокови су били тесни. Шест недеља касније DSS-43, једина антена која Војаџеру може да шаље команде, изашла је из погона због модернизације.
Четири вата годишње
Енергија на броду долази из радиоизотопних генератора, који топлоту распада плутонијума претварају у струју. Свака сонда губи око 4 вата годишње, отприлике шестину онога што даје тај предајник од 23 вата, „сијалица из фрижидера“, па тим један по један гаси инструменте по списку договореном пре много година.
Прве су отишле камере. Дана 14. фебруара 1990. Војаџер 1 направио је „породични портрет“ Сунчевог система, а на једном кадру Земља је заузела једва један пиксел. То је чувена Бледоплава тачка. Тридесет четири минута касније камере су заувек искључене да би се сачувала енергија за дуги пут који предстоји.
Дана 17. априла 2026. тим је искључио један инструмент на Војаџеру 1, који је хватао наелектрисане честице и радио готово без прекида од лансирања 1977.
Од десет научних инструмената сонда сада има два која још раде : магнетометар и сензор плазма-таласа.
Руководилац пројекта Сузан Дод била је отворена 2025: без гашења инструмената сонде би вероватно имале енергије за само још неколико месеци. Уз уштеде, бар један инструмент могао би да ради и у 2030-им. После пола века у дубоком свемиру нико ништа не обећава.
Питање о јучерашњем дану
Војаџер 1 креће се брзином од скоро 61.000 km/h (38.000 mph) ка звезди Глизе 445. За око 40.000 година проћи ће на 1,7 светлосних година од ње. Његови генератори ће се одавно охладити.
Ед Стоун, који је пола века водио науку Војаџера и преминуо 2024, рекао је да је са Војаџерима сваки дан дан открића. Од 18. новембра сваки од тих дана стизаће на Земљу са читавим даном закашњења. Тим ће за сваки нови квар сазнати најмање дан након што се догоди, а поправци ће требати још један дан да стигне. Једно питање и један одговор трајаће два дана. Тако ће од сада изгледати свака поправка.
