Екран у рукаву преживео 50 прања, а пиксела има као Nokia 3310

Овај екран је педесет пута прошао кроз обичну веш-машину с детерџентом и једва је потамнео. Уткан је у рукав и нешто је већи од разгледнице. На њему можете отворити калкулатор или компас. Листају се фотографије. Пушта се видео. Чак прима и гласовне команде. Притиснете прстом слику и рукав реагује као телефон. Нема одвојивог електронског модула: LED диоде и чипови сакривени у нитима сами улазе у бубањ.

Инжењери са Националног универзитета у Сингапуру описали су рукав у раду у часопису Nature 21. октобра 2026. Најзачудније у вези с њим јесте колико је скроман. Екран има 5.184 пиксела, готово трећину више него Nokia 3310 са дугмићима. Ипак, аутори га називају првим екраном осетљивим на додир на свету који је исткан од сопствених нити одеће. Свака нит и светли и осећа додир.

Педесет прања звучи апстрактно. Ако нешто перете једном недељно, то је скоро година ношења: рекорд за електронику, али још увек не године колико траје обичан комад одеће. Паметна одећа се обећава отприлике деценију и стално посустаје на две ствари: на прању и на софтверу. Нови рукав напредује у првом. Са другим се још нико није ухватио у коштац.

Нит дебела милиметар

Екран је сачињен од 54 нити положених дуж подлактице. Свака носи 96 LED диода, што даје слику од 96 са 54 тачке. Испод диода, у истој нити, налази се други слој који осећа притисак. Врх прста затвара струјно коло, контролер израчуна где, и најближи пиксел се упали.

Нит се прави термичким извлачењем, истим триком којим се вуче оптичко влакно. Грубо речено, прво се направи дебела слојевита заготовка, нека врста увећаног модела будуће нити. Затим се загреје док не омекша као тофи и вуче се. Слојеви задржавају редослед, а резултат је влакно дебело око милиметар и дуго до десет метара . Ради поређења: 54 реда од по 17 центиметара у рукаву чине око девет метара. Једно извлачење било би довољно за цео екран.

Најтеже је било ожичење. Нит је у суштини једнодимензионална, па готово да нема места за сложене електричне склопове, објашњава вођа групе Турал Худијев, доцент на Колеџу за дизајн и инжењерство NUS-а. Екран је настао тек када је тим научио да претвара влакно у „електронске грађевинске блокове“ који се понашају као обична предива.

Резолуција телефона са дугмићима

Свака тачка на рукаву величине је скоро главића игле, око два милиметра. На екрану Nokia 3310 тачке су биле више од четири пута мање, а на савременом паметном телефону оком се више не могу разликовати.

То је довољно за калкулатор или иглу компаса. Није довољно за дугу поруку у ћаскању, и универзитет не прави вид да јесте. Тим следећи корак види у мањим чиповима и тањим нитима: метода допушта и једно и друго, што би изоштрило слику и омогућило да се нит плете и веже на обичним фабричким машинама.

У замену, свака тачка је овде у боји, а слика се мења 30 пута у секунди, као код обичног видеа. А тканина екрана дише једнако добро као памук или фармерка. То је важније него што звучи. Нико неће носити одећу у којој се зноји испод пластичног филма, ма колико паметно светлела.

Светлећа тканина, узгред, већ је показана. Године 2021. група Хуишенг Пенга са Универзитета Фудан у Шангају описала је у часопису Nature текстил-екран дуг шест метара и широк 25 центиметара. Исткан је на индустријском разбоју као обично платно, али су му тастатура и напајање били засебни комади тканине. У сингапурском рукаву светлост и додир стају у једну нит заједно с ожичењем, због чега се и зове екран осетљив на додир.

Јакна направљена за десет прања

Било је покушаја да се паметна одећа пласира у масовну употребу, а најгласнији је завршио тихо. Google је 2015. представио Project Jacquard: проводљиве нити које се могу уткати у обично платно. Levi’s је био први партнер, а у јесен 2017. фармерка јакна од 350 долара стигла је у продавнице. Јакна је била осмишљена за градске бициклисте. Превукли бисте прстом преко леве манжетне и нумера у слушалицама би се променила, док би телефон у џепу примио позив или вам рекао где да скренете.

Сва електроника налазила се у одвојивој пластичној значки на манжетни, коју сте скидали пре прања. У бубањ су ишле само проводљиве нити, а Google је обећавао око десет прања . Компанија је касније појаснила да је десет циклуса било минимум који је јакна прошла у тестовима оштријим од кућног прања. Права разлика у односу на сингапурски рукав је другде: тамо у веш-машину улазе сами LED и чипови.

Јакну није убило прање: Google је угасио апликацију Jacquard и манжетне су занемеле. Још су биле ту, али им се ништа више није одазивало. Паметна јакна од 350 долара поново је постала јакна.

Шта рукаву још недостаје

Саопштење универзитета ћути о ономе што би сваки купац први питао: о батерији и о томе када би рукав могао да се појави у продаји. Нема ни цене. Ово је лабораторијски прототип, а податке о прању и савијању тим је сам мерио у лабораторији. Нити су издржале 1.000 савијања на полупречнику од пет милиметара, али нико није проверио како ће се снаћи зими у ранцу. Не зна се ни шта се дешава с екраном после стотог прања: још није пран толико пута.

Худијев први пример употребе види у медицини. Рукав већ показује телесну температуру. По његовим речима, одећа би могла непрекидно да прикупља податке о телу помоћу сензора утканих у нити, а ношач би их могао гледати право на рукаву, без телефона или сата. За старијег пацијента с проблемима са притиском или за тркача то звучи примамљиво.

Остаје друга слабост, она коју лабораторија не може да исправи. Нит можете направити чврстом, али апликација иза ње живи тачно онолико колико компанија жели да је подржава. Софтвер Levi’s јакне трајао је пет и по година. Нит је научила да преживи веш-машину, али ко ће се обавезати да подржава софтвер за одећу коју људи носе годинама?