Робот је кренуо да спасе телескоп Swift, а изгорео је први

Робот-шлеп за свемир по имену LINK изгорео је 25. септембра 2026. изнад Земље. Лансиран је да спасе свемирски телескоп Swift, који је 22 године хватао најмоћније експлозије у свемиру, а сада полако пада. Спасилац је страдао први. NASA је искључила Swift 23. октобра , а телескоп ће у атмосферу ући за неколико недеља.

Био је то први покушај да се зграби сателит у орбити који нико никада није припремио за такву посету. Swift нема ручке ни прикључак за спајање; како је Гонхи Ли, шеф компаније која је покушала спасавање, рекао , на њему нема „никаквих интерфејса, хватишта нити USB порта у који бисте нешто укључили”. Ли се присећа да његовим инжењерима недостаје нешто сасвим основно: пре лансирања 2004. нико није фотографисао задњу страну телескопа.

Ловац који је имао један минут

Swift је јурио гама-бљескове, блескове који настају кад умиру масивне звезде и кад се сударају њихови остаци. Бљесак траје од делића секунде до неколико минута, а слаб сјај који остаје за њим зове се накнадни сјај. Swift би приметио бљесак, за минут се окренуо ка њему и послао координате другим опсерваторијама; једном је ухватио блесак од 0,03 секунде, краћи од трептаја. Грађен је за две године, радио је скоро 22 и открио више од 2.000 бљескова.

Сунце је надуло небо

Swift лети ниско и нема мотор којим би се подигао. На тој висини је ваздух готово празан, али не сасвим, и сваки круг га мало вуче надоле. Последњих година Сунце је посебно активно. Оно загрева атмосферу , атмосфера се надима навише, а сателити у ниским орбитама осећају јачи отпор.

Swift је кренуо са око 600 km . До фебруара 2026. спустио се испод 400, а спасавање је било могуће само изнад 300. Остало је неколико месеци, а тим је морао да бира између науке и времена. Једанаестог фебруара искључили су рендгенски и ултраљубичасти телескоп и поставили Swift у најаеродинамичнији положај. У априлу су искључили чак и детектор бљескова, да уштеде струју и окрену соларне панеле тако да хватају мање ваздуха.

Телескоп је престао да гледа у небо да би дуже остао на њему.

Шлеп направљен за девет месеци

У септембру 2025. NASA је платила 30 милиона долара компанији Katalyst Space из Флагстафа у Аризони. Сам Swift је коштао 364 милиона, па је спасавање коштало мање од десетине цене телескопа. Katalyst је морао да изгради летелицу, стигне Swift, зграби га и гурне више.

LINK је испао висок 1,8 метара и тежак око 400 kg. Имао је три роботске руке с лидарима (ласерским даљиномерима који граде 3D слику објекта), три ксенонска јонска потисника и два соларна крила од по 6 метара. План је био да неколико недеља кружи око Swifta тражећи места на оклопу за хватање, а затим месецима полако гура телескоп навише. Та потрага морала је да се одвија уживо, јер инжењери нису имали слике ни детаљан поглед на задњу страну телескопа. Спасилац је носио све потребно за хватање, а Кирен Вилсон, вођа пројекта LINK, искрено је говорио о темпу: пола године раније, цела летелица била је PowerPoint презентација.

Dана 3. јула 2026. ракета Pegasus XL са летелицом LINK испуштена је испод авиона-носача на око 12 km изнад атола Кваџалејн у Пацифику. Ракета је урадила свој посао.

Три недеље до пикирања

Katalyst је 28. јула саопштио да се LINK већ три дана врти око неколико оса. Два од три реакциона точка била су мртва. То су точкови који се врте унутар летелице: мењањем брзине сателит може да се окреће без трошења горива. Веза са летелицом стално је падала. Ипак, компанија није посустајала: LINK, како је рекла, има „изводљив пут до сусрета са Swiftom”, а Вилсон је телескоп назвао „неприпремљеним, али кооперативним партнером”.

Вртњу је, како се испоставило , изазвао неисправан вентил. Инжењери су вратили LINK под контролу, али му је понестало горива да зграби Swift и подигне га. То је био крај. Деветнаестог августа NASA и Katalyst су одустали од спасавања. „Ово није исход ка којем смо радили, али не мења зашто је ову мисију вредело покушати”, рекао је администратор NASA Џаред Ајзакмен.

Ипак су се на крају срели, макар издалека. Контролори су довели LINK на 12 до 15 km од Swifta, довољно близу за слике. Одатле можете да фотографишете, али не и да зграбите: спасилац никад није стигао до задње стране коју нико није сликао 2004. Дана 25. септембра LINK је ушао у атмосферу и изгорео, више од месец дана пре летелице коју је требало да спасе.

Шта остаје после пада

Swift је последње посматрање обавио 20. октобра. Спустио се испод 275 km, мање од половине почетне висине, где ваздух кочи толико јако да телескоп више не може да држи мету стабилно. Без мотора, нико не може да усмерава његов пад. Очекује се да ће већи део летелице изгорети, а NASA наводи да је штета по људе на Земљи мало вероватна.

Swift иза себе оставља архив: скоро 22 године мерења, више од 1,5 милиона ултраљубичастих и оптичких снимака, око 12 терабајта података, све јавно доступно. Астрономи ће га дуго прерађивати.

Swift је радио једанаест пута дуже него што је обећано, а обара га управо ваздух. LINK никад није ни стигао до питања где да га зграби, јер му је претходно отказао сопствени вентил, а Katalyst каже да ће лекције пренети у будуће мисије сусрета. AP очекује да ће Swift поново ући у атмосферу почетком новембра. Спасилац и спасавани завршиће исто, с разликом од нешто више од месец дана: као кратка пруга на ноћном небу.