// Садржај
62 минута и 29 588 кубита. Толику је француска компанија Alice & Bob проценила разбијање кључа биткоин новчаника: њен прорачун појавио се у архиви криптографа 28. октобра 2026. године. У пролеће је Google помињао пола милиона кубита, а пре четири године говорило се о стотинама милиона. Машине која је способна за тако нешто за сада нема нико.
Зато се већ види чији ће новчићи први доћи на ред: више од 6 милиона биткоина лежи на адресама на којима кључ потребан лопову већ одавно стоји свима на видику. И то често не зависи од власника: код Robinhooda су, по прорачунима Glassnodea, отворени кључеви за 100% биткоина клијената, код Coinbasea за 10%. То није пресуда биткоину, али ни разлог да се ствар одмахне руком.
Коверат који се отвара при плаћању
?Како би квантни рачунар украо биткоине?
Новчаник има приватни кључ, број дуг 256 бита, и јавни, који се из њега израчунава. Добити јавни из приватног је ствар тренутка, а обрнути пут обичном рачунару није по снази. Шоров алгоритам, квантни начин решавања таквих задатака, чини изводљивим и њега. Биткоин адреса је отисак јавног кључа, и док се са адресе ништа не потроши, сам кључ је скривен као писмо у запечаћеном коверту. Коверат се отвара у тренутку плаћања: јавни кључ доспева у трансакцију и постаје видљив свима.
?Чему прети то, ако је кључ видљив само неколико минута?
Сценарија су два. Први личи на трку: лопов примећује свежу трансакцију, израчунава приватни кључ и шаље своју, док туђа чека потврду. Нови блок у биткоин мрежи излази у просеку једном у 10 минута. За такву трку је 62 минута предуго. А девет минута из пролећног Googleовог прорачуна можда би било довољно: шансу лопова да стигне CoinDesk је проценио на око 41%. Други сценарио је једноставнији и страшнији. Постоје новчићи чији јавни кључ већ лежи у блокчејну, и са њима се нема куда журити.
Мачка која не испушта новчић
?Шта су тачно израчунали у Alice & Bob?
Ништа нису разбијали. Десеторо аутора рада узело је Шоров алгоритам и разложило га на појединачне операције за машину коју компанија нада да ће направити. Тако је настао предрачун: колико је елемената потребно и колико ће дуго радити. За елиптичну криву secp256k1, на којој су изграђени кључеви биткоина, испало је не више од 30 000 кубита и око сат времена. За шифру RSA-2048 предрачун је другачији: око 23 000 кубита и 3,14 дана.
?Зашто се кубити зову мачји?
Упрошћено, обичан кубит личи на новчић који се врти. Може да падне на другу страну, то је преокрет из 0 у 1. А може и да изгуби ритам окретања: то је друга врста грешке, губитак фазе. У обичним суперпроводним кубитима морају се хватати оба квара истовремено, а то је скупо: у Googleовом моделу један поуздани „логички“ кубит склапа се од око 400 физичких. Код Alice & Bob информацију носи микроталасно поље у малом резонатору. Његово стање физичари зову мачјим, по Шредингеровом мисаоном експерименту: поље се налази истовремено у два супротна стања, као што је мачка истовремено жива и мртва. Та два стања играју улогу 0 и 1. Такав новчић готово никад не падне на другу страну, па остаје да се прати само окретање, а елемената треба знатно мање.
?Где је квака?
CoinDesk је израчунао да је то 17 пута јефтиније него код Googlea, али је поредио Googleове обичне кубите са знатно сложенијим елементима Alice & Bob. Главна квака је у претпоставкама. Основна шема из рада захтева мачји кубит који се сам преокрене отприлике једном у сто година. Најбољи резултат компаније, о којем је известила у септембру 2025. године, износи од 33 до 60 минута, а подаци су за сада прелиминарни. Између века и сата разлика је отприлике милион пута. Аутори предлажу резервну варијанту са додатним слојем заштите: тада кубиту треба око сат времена, али је елемената потребно скоро двоструко више. Али то су израчунали само за RSA, 45 000 уместо 23 000; за кључ биткоина такве процене у раду нема.
Од стотина милиона до тридесет хиљада
Најзанимљивије у овој причи је колико брзо падају процене. Нове фабрике за то нису биле потребне: предрачун су смањили математичари и инжењери. Налазили су све штедљивије начине да разложе исти задатак.
// Временска линија
- Математичар Питер Шор описује квантни алгоритам који брзо раставља бројеве на чиниоце и решава проблем дискретног логаритма. На та два проблема почивају RSA и потписи на елиптичним кривама.
- Тим са Универзитета Сасекс процењује колико је кубита потребно да се кључ биткоина разбије за неколико минута или сати: од 30 до 300 милиона.
- Физичар Ели Гузјен и коаутори, међу којима су били и запослени у Alice & Bob, прорачунавају 126 133 мачја кубита и 9 сати.
- Google Quantum AI заједно са истраживачима из Ethereum Foundation и са Стенфорда: мање од 500 000 обичних кубита и неколико минута.
- Alice & Bob: не више од 30 000 мачјих кубита и око сат времена.
Гузјен је и међу ауторима новог рада. За три године тим је сам смањио своју процену четири пута по кубитима и девет пута по времену.
Са хардвером је много скромније. У чипу Willow, који је Google представио у децембру 2024. године, има 105 кубита. Према моделу самог Googlea, за разбијање је потребно до 500 000 таквих кубита, скоро пет хиљада пута више. Alice & Bob по сопственом плану рачуна да до 2030. године изда чип са 100 логичких кубита, али то је за сада циљ, а не производ. Старији криптоаналитичар компаније Дамун Гударзи очекује да ће се растући хардвер и падајући захтеви срести почетком 2030-их. Прелазак биткоина на нову заштиту, рекао је за CoinDesk, „изузетно је важно започети сада“.
Замрзнути туђе или дати лопову
Новчића са отвореним кључевима није мало. Аналитичари Glassnodea су до октобра 2026. избројали више од 6 милиона биткоина, односно 31,2% свих новчића у оптицају. Један део лежи на адресама које одмах откривају кључ: тако су устројене најраније адресе из 2009–2010. године и савремени формат Taproot. Али према мајском извештају Glassnodea, око две трећине отворених кључева одало је не устројство мреже, већ начин на који се са адресама поступа. Приметан део таквих кључева налази се на рачунима берзи и сервиса који чувају новчиће клијената.
Онај ко држи биткоин у апликацији обично не зна на којим адресама сервис чува новчиће. По прорачунима Glassnodea, код Robinhooda су отворени кључеви за 100% таквих новчића, код Revoluta за 99%, код Binancea за 83%, код Coinbasea за 10%, код Fidelityja око 2%. Државне резерве САД, Велике Британије и Салвадора немају отворених кључева. Како истиче CoinDesk, ове бројке говоре о томе како сервиси поступају са адресама, а не о томе колико је крађа блиска.
?Шта из свега тога следи власнику биткоина?
Кључ откривају две навике: поновно коришћење једне адресе и трошење новчића са ње у деловима. А нови тип адресе, када се појави, сам по себи ништа неће спасити: старе новчиће ће на њу требати пребацити.
Таква адреса је већ описана у нацрту BIP-360, који је добио број у децембру 2024. године. То је тип Pay-to-Merkle-Root (P2MR): нема начин плаћања који открива кључ. Аутори поштено пишу да штити само новчиће који дуго мирују, а од трке за свежом трансакцијом не спасава. На њега се може прећи само пребацивањем новчића. Онај ко је изгубио кључеве или умро, ништа никуда неће пребацити.
Одатле најнепријатнија расправа. Програмер Џејмсон Лопп са коауторима предложио је у нацрту BIP-361 строг распоред. Отприлике три године након што правило ступи на снагу, мрежа престаје да прима преносе на рањиве адресе. Још две године касније стари потписи раде само преко посебног протокола спасавања, који мора да разликује правог власника од квантног лопова. Новчићи који нису пребачени на нове адресе остаће замрзнути заувек, а биткоина у оптицају биће мање. Разлог аутори називају отворено: „Можда ни не сазнамо да је напад већ у току“.
Најпознатији међу тим новчићима повезани су са творцем биткоина. Glassnode назива новчиће из доба Сатошија Накамота, који леже на најранијим адресама, најотпорнијим делом отворених кључева. За те адресе, признају аутори BIP-361, протокол спасавања по садашњим схватањима не може да се изгради, па упућују на посебан предлог под називом Hourglass. Тако чак ни унутар њиховог плана није јасно шта ће бити са Сатошијевим новчићима. У одбрану своје идеје аутори цитирају самог Сатошија: „Изгубљени новчићи само чине новчиће свих осталих мало вреднијим. Сматрајте то донацијом“. И одмах окрећу цитат наопако: „Новчићи које врати квантни рачунар само чине новчиће свих осталих мало јефтинијим. Сматрајте то крађом од свих“.
Замрзавање је за биткоин готово светогрђе. Од 2009. године мрежа обећава да новчићима располаже само онај ко има кључ, и нико други. Алтернатива је такође ружна: једног дана милиони успаваних новчића припашће ономе ко први склопи потребну машину. Аутори Googleовог рада предлажу трећи пут, „дигиталну рециклажу“: правила по којима се напуштена средства враћају у оптицај или уништавају, а не дају ономе ко први успе да их дочепа. Ко ће и како написати таква правила за мрежу без господара, за сада не зна нико.
Отворено је и питање трке за свежим трансакцијама: у њој прорачун Alice & Bob за сада не стиже. Да ли ће се машина уклопити у десет минута ако се дода кубита, тим још није рачунао. Али Гударзи допушта да ће даљи рад дати процене блиске Googleових девет минута. „Архитектонске границе нема“, каже он.
