Кодови за његове биткоине завршили су на депонији. Пет новчаника се ипак отворило

Дванаест редова на једном А4 листу до 2020. године вредело је скоро 54 милиона евра. Ирац Клифтон Колинс одштампао је на том листу кодове за дванаест биткоин новчаника, са по 500 новчића у сваком, и сакрио га у алуминијумски поклопац футроле за пецаљке. Футрола је остала у изнајмљеној кући у грофовији Голвеј. Колинс је отишао у затвор, кућа је испражњена, а његове ствари одвезене на локалну депонију. Отпад одатле, писао је The Irish Times 2020. године, шаље се у Немачку и Кину на спаљивање.

Више од шест година новац је био недостижан: суд га је замрзао, али га нико није могао узети. Затим су се, почев од марта 2026, новчаници почели отварати један за другим, отприлике на свака два месеца. Двадесетог октобра померио се пети: 500 биткоина, око 41,5 милиона долара. Прва иста такве партија од 500 новчића у марту је вредела око 34 милиона; разлику прави курс. Само три од тих пет померања званично су потврђена, а како је све то могуће, нико није објаснио.

Како је пчелар дошао до 6000 биткоина

Колинс је одрастао у Крамлину, даблинској четврти. Радио је као чувар, неко време је гајио пчеле и освајао награде за мед, а затим је више од деценије узгајао канабис у изнајмљеним кућама. Крајем 2011. и почетком 2012. зараду је уложио у биткоин. Новчић је тада коштао неколико долара, па га је цела залиха, по грубој процени, коштала десетине хиљада долара.

Део новца отишао је на хобије. Колинс је купио двоседни жирокоптер и узимао часове летења, а 2020. државу је предао имовину од 1,2 милиона евра: милион евра у биткоинима, жирокоптер, кемпер и рибарски брод .

Прави новац налазио се на другом месту. Почетком 2017. имао је нешто више од 6000 биткоина на једном налогу и бојао се да би их хакер могао однети. Зато је новчиће распоредио на дванаест нових новчаника, тачно по 500 у сваки. Кодови за свих дванаест завршили су на том једном листу.

Да би се разумело зашто је тај лист био толико важан, помаже један детаљ. У биткоину нема банке ни дугмета „заборавио сам лозинку“. Право на трошење новчића даје приватни кључ: дугачак број који зна само власник. Новчаник и његов салдо на блокчејну може видети свако, али без кључа новчићи се не могу померити. Ниједна полиција, суд ни програмер не могу издати нови кључ.

Футрола за пецаљке завршила је на депонији

Године 2017. патрола је зауставила Колинсов џип на превоју Сали Геп у грофовији Виклоу и у аутомобилу пронашла канабис. Истражитељи су потом пронашли плантажу у Голвеју са биљкама вредним око 450.000 евра . Колинс је добио пет година.

Док је био у затвору, неко је провалио у кућу у селу Фарнот, а касније је све што је тамо остало изнето по налогу станодавца. Радници на депонији сећали су се да су видели одбачену пецарошку опрему. Футрола никада није пронађена.

Полиција је поверовала овој причи, и то с разлогом. Потврдили су је станодавац, људи који су празнили кућу и они који су помагали Колинсу да подели биткоине. Нико није дирао новчанике више од године дана пре него што је полиција дошла до њега. Сам Колинс је рекао полицајцима да се помирио са губитком и да га доживљава као казну за сопствену глупост.

У фебруару 2020. Високи суд Ирске огласио је биткоин приходом од криминала и трајно га замрзнуо. То је постала највредија имовина у историји Бироа за криминалну имовину (CAB), ирске агенције која криминалцима одузима имовину. Биро је само није могао преузети. До октобра 2024. дванаест новчаника вредело је око 350 милиона евра, а биро је, како је писао The Irish Times, чекао у нади да ће их технологија једног дана отворити.

Отварање неотвориве

Двадесет четвртог марта 2026. ирска полиција је објавила кратко саопштење . Биро је, у сарадњи са Европским центром за сајберкриминал при Европолу, добио приступ новчанику са 500 биткоина и запленио га, укупно око 30 милиона евра (отприлике 34 милиона долара). Европол је угостио истражитеље у Хагу и обезбедио „веома сложену техничку стручност и ресурсе за дешифровање“. У саопштењу власник није именован.

Истог дана аналитичари из Arkham-а су приметили да је 500 биткоина напустило адресу коју су одавно означавали као „Clifton Collins: Lost Keys“ и стигло на складишни налог на берзи Coinbase.

Како је полиција дошла до кључа, није познато. Наговештај даје једна реч: дешифровање. Дешифровати се може само нешто што је шифровано, што указује да су истражитељи имали нешто у рукама. На пример, фајл новчаника или копију кодова на запленјеном уређају, закључану лозинком. Лозинке се могу погодити ако имате довољно рачунарске снаге. То није провала у сам биткоин: то би угрозило сваки новчаник на свету, а нико није пронашао никакав траг тога.

Вреди размислити о једном детаљу. Новчаници се отварају један по један, на размаку од шест до осам недеља. Да су истражитељи имали један главни кључ за свих дванаест, било би једноставније узети све одједном. Ритам више личи на посао у ком сваки новчаник тражи посебан напор. То је наша претпоставка, а не чињеница.

Три пута званично, два пута у тишини

Биро је потврдио три заплене. После марта дошао је мај, када су новчићи, према Arkham-у , отишли на адресу која припада Wintermute-у. То је фирма која масовно купује и продаје крипто, па су новчићи вероватно били намењени продаји. Другог јула биро је објавио трећу партију, чиме је укупан збир достигао 1500 биткоина . У мају и јулу биро се Европолу захвалио готово истим речима, а у мају је додао да даље коментаре неће давати.

Затим су уследила још два трансфера. Крајем августа и 20. октобра по 500 биткоина напустило је Колинсове новчанике ка адреси повезаној са Coinbase Prime, услугом берзе за велике клијенте. Трећа, званична партија у јулу отишла је на исто место. И ови новчићи изгледају као да се припремају за продају: прималац је октобарску партију поделио на 42 дела , од којих је четрдесет тачно по 10 биткоина. Тако је лакше продавати у малим порцијама. Arkham сматра да је иза оба трансфера најверојатније државни орган, али ирске власти ћуте.

Куда иде новац

Према ирском закону, биро може држати запленјену имовину седам година, а затим је предати Министарству финансија, односно државном буџету. The Irish Examiner је објаснио поступак још 2020. Једно поређење показује размере. За целу 2023. биро је у државну касу вратио 8,6 милиона евра, свој најбољи резултат за 15 година. Један новчаник отворен у марту вредео је више од три пута толико. За разлику од британског случаја са 5 милијарди долара у биткоинима , где се преварени штедише боре за новчиће, овде нема ко да се бори: новац је проглашен криминалним, а Колинс му је одавно рекао збогом.

Шта заправо значи „заувек изгубљено“

Још 2017. Chainalysis је проценио да је изгубљено између 2,8 и 3,8 милиона биткоина, 17 до 23% свих новчића који су тада постојали. Такве процене почивају на једноставном сигналу: новчићи који се годинама не померају. Колинсови новчаници били су уџбенички случај. Скоро десет година тишине, прича о спалионици, судска одлука и ознака „Lost Keys“ у блокчејн прегледачу.

Прави губитак такође постоји, када је кључ заиста на депонији. Године 2013. Џејмс Хауелс из Велса бацио је хард диск са 7500 биткоина. Дванаест година је молио градско веће Њупорта да му дозволи копање, а у јануару 2025. суд је одбацио његов захтев , наводећи да „нема реалних изгледа за успех“. Веће је планирало да затвори депонију и прекрије је. Хауелсови кључеви леже на физичком диску испод тона смећа. Шта су истражитељи у Колинсовом случају имали уместо листа, није познато.

Ништа од овога не значи да се сваки заборављени новчаник може отворити. Европол је очигледно имао с чим да ради, док обична особа која је изгубила лозинку таквих ресурса нема.

Седам Колинсових новчаника и даље ћути. По Arkham-овом рачуну у њима је 3500 биткоина, око 291 милион долара. Али у свету биткоина „изгубљено“ испада да значи само „још нико није пронашао кључ“.