Фебруара 2009. Рендал Манро нацртао је стрип од две сличице . На првој сличици крипто-штребер сања на јави: његов лаптоп штити 4096-битна енкрипција, зликовци граде кластер вредан милион долара да је разбију и одустају. Друга сличица показује шта би се заправо догодило. Дрогирају власника и туку га гаечним кључем од пет долара док не открије лозинку.

Седамнаест година касније шала звучи као полицијски дневник. У ноћи 19. септембра 2026. четворица мушкараца са качигама на лицу ушла су у кућу у Вендан-ле-Вјеју, градићу на северу Француске. Везали су родитеље и двоје деце , од осам и дванаест година, оца одвели у посебну собу и натерали га да пребаци око 40.000 евра у криптовалутама. Отац ради у крипто-индустрији. Нико није хаковао ниједну лозинку.

Овај злочин има име: „напад гаечним кључем“ (wrench attack). Има и светског рекордера кога мало ко погађа из првог покушаја. Нису то Сједињене Државе нити Бразил, већ Француска. У јулу су код Париза тројица мушкараца везала још једну породицу, наводно на основу процурене базе једног крипто-пореског сервиса. На новчанику је било око 100 евра.

Стрип који је постао табела

Од 2018. амерички програмер Џејмсон Лоп води јавну листу физичких напада на људе који поседују крипто, која сеже до 2014. Налази се и сам на њој. У октобру 2017. лажан позив хитној служби довео је полицијски СВАТ тим пред његову кућу у Северној Каролини, а неко је покушао да га уцени. Тај трик се зове свотинг (swatting).

Први унос је Хал Фини. У јануару 2009. примио је од творца мреже, Сатошија Накамота, прву биткоин трансакцију у историји. До 2014. АЛС га је оставио готово потпуно непокретним. Последње године живота уцењивачи су звали његову породицу и тражили 1.000 биткоина. Затим је полиција упала у кућу због лажне дојаве.

Након тога уноси се нижу. Листа садржи 22 случаја за 2017. и 167 за 2025. До 22. октобра 2026. имала је 133 за ову годину, од њих 50 у Француској: двоструко више него што је Француска имала током целе 2025. Лоп упозорава да је листа непотпуна, јер многи напади никад не буду пријављени.

Јулски извештај компаније CertiK главни помак показује на први поглед. Провале у домове порасле су на 20 за шест месеци, са једне годину дана раније, и сада су најчешћа врста ових напада. Пљачкаши су престали да чекају жртве на улици и дошли су им кући.

Chainalysis је избројао више од 30 милиона долара који су заиста украдени. Али од 46 напада које је фирма пратила, пљачкаши су добили исплату у само 12, то јест 26%. У 2025. тај удео је био 49%. Више насиља, мање плена.

Своја банка, свој сеф

Омиљени слоган крипта гласи „буди своја банка“. Новчићи на хардверском новчанику, уређају величине USB стика који чува кључеве, преживљавају пропаст или хаковање берзе. Али та банка нема чуваре нити трезор на другој адреси. Сеф је у спаваћој соби, а шифра у глави власника.

Обичан новац је лош плен за пљачку под претњом оружја. Банке постављају лимите, обележавају чудне трансфере, а плаћања се могу оспорити. Биткоин трансфер је коначан: нема службе за кориснике која враћа новац. Полиција понекад успе да замрзне део украдених средстава на берзама, али то је потера, а не дугме за поништавање.

Постоји и трећи разлог. Блокчејн је јаван и свако може да види стање било које адресе. Повежите адресу са именом и пљачкаш о новцу жртве зна више од њених комшија.

Зашто Француска

Министар унутрашњих послова Лоран Нуњез је 30. јуна 2026. назвао земљу „својеврсним епицентром“ ових напада. Тих 77 случајева за шест месеци које је навео премашује укупан светски број компаније CertiK, јер полиција види и покушаје и случајеве о којима штампа није писала. Нуњез је рекао да су ванредне мере довеле до 200 хапшења и да се 724 људи из крипто-индустрије пријавило у систем за брзо полицијско упозоравање.

Прекретница је дошла у јануару 2025. Дејвид Балан, суоснивач француског произвођача хардверских новчаника Ledger, отет је са супругом из куће у централној Француској. Отмичари су му одсекли део прста и послали снимак другом суоснивачу. Полиција је Балана ослободила следећег дана.

У мају 2025. један напад снимљен је камером. Усред Париза маскирани мушкарци покушали су да угурају у комби офарбан као доставно возило ћерку и унука бебу Пјера Ноазеа, шефа крипто-берзе Paymium. Њен партнер их је одбио све док нису побегли.

Chainalysis цурење података види као главни покретач француског скока. Истражитељи тврде да је једна службеница пореске управе у Бобињију претраживала пореску базу у потрази за крипто-инвеститорима и продавала њихове податке криминалцима. Ухапшена је крајем јуна 2025.

У јануару 2026. хакери су провалили у Waltio, француски сервис који помаже крипто-инвеститорима око пореских пријава. Имејл адресе клијената процуреле су заједно са њиховим стањима на крају 2024. Према француској штампи, та датотека водила је тројицу мушкараца који су упали у кућу у Таверњију код Париза 13. јула 2026. Везали су мајку и њено десетогодишње дете, а оца шокирали електрошокером док није предао шифре.

Подаци су били стари годину и по. На новчанику је било око 100 евра. Зато су нападачи од супруге тражили два трансфера од по 450 евра. У септембру је шесторо осумњичених оптужено за оружано уцењивање у организованој банди.

Долазе по погрешне људе

CertiK примећује да пљачкаши све чешће циљају породицу власника новчића, а не њега самог: родитеље, супружнике, децу. Према рачуници фирме, у више од половине случајева неки рођак главне мете постане жртва или средство притиска.

У раним јутарњим сатима 5. фебруара 2026. код Гренобла отмичари су одвели тридесетпетогодишњу судију и њену шездесетседмогодишњу мајку. Тражили су откуп у криптовалути од њеног партнера, сувласника крипто-стартапа, који није био код куће. Жене су нађене повређене у гаражи у суседном департману: ослободиле су се саме и позвале комшију у помоћ. Откуп није плаћен.

Понекад је једноставније: банда погреши адресу. Банда је 12. фебруара 2026. отишла у кућу шефа Binance France, затекла је да није ту и отишла са два телефона. Пар сати касније исти људи потражили су другог крипто-предузетника, погодили погрешну кућу и кундаком ударили у главу жену која је ту живела. У августу су код Рена нападачи држали и тукли станаре куће изнајмљене од једног крипто-власника. Њега није било.

Ко стоји иза врата

Типичан нападач нимало не личи на филмског гангстера. Пуковница Кристел Тароле води једну од истражних јединица жандармерије. Према њеним подацима, које је 7. октобра 2026. пренела жандармерија , 16% оних који се унајмљују за ове отмице су малолетници, а 70% има између 18 и 29 година.

Регрутују их на WhatsApp-у, TikTok-у, Snapchat-у и Telegram-у. Многи долазе из дилања дроге, али има и студената са чистим досијеом који пристају да буду возачи, не схватајући увек у шта су се упустили. У случају отете судије оптужено је шест младића , један од њих малолетан.

Настаје нека врста курирске службе за насиље. Организатор често седи далеко и издаје наредбе у апликацији за дописивање, док се унајмљени мењају од посла до посла. Зато жандарми јуре две мете одједном: извршиоце у Француској и организаторе у иностранству.

Сеф са временском бравом

Продавнице одавно користе сефове са временском бравом: благајник не може да га отвори раније, ма колико лепо га неко молио. Заштита од гаечног кључа делује исто. Циљ није сакрити лозинку, већ онемогућити брз приступ новцу.

CertiK великим власницима препоручује multisig новчанике и кашњења при исплати. Multisig значи да трансфер захтева потписе неколико кључева чуваних на различитим местима или код различитих људи. Под претњом, један човек и даље не може да премести све. Кашњење приморава пљачкаше да жртву држе сатима или чак данима, што повећава шансу да их неко прекине.

Водич у Лоповом репозиторијуму додаје мамац-новчаник. То је веродостојан новчаник са малим стањем и запамћеним PIN-ом који се може предати без излагања главних средстава. Исти водич саветује да се главна залиха држи далеко од куће и да се налози на берзама никад не повезују са јавним профилима на друштвеним мрежама.

За обичног човека са пар хиљада евра на новчанику правило је досадније. Не хвалите се новчићима на мрежи и запамтите да сваки сервис који зна ваше стање једног дана може да процури. Случај из Таверњија показује да пљачкашу не треба ништа више од једног реда у старој табели.

Крипто је измишљен да избаци посредника. Банка је личила на непотребну карику између људи и њиховог новца. Испоставља се да је тај досадни посредник имао посао о коме нико није размишљао: његов трезор није био у вашој кући.

Пензионери широм Кине предавали јуане компанији Lantian Gerui. Део тог новца њена газдарица Qian Zhimin уложила је у биткоин: по наводима тужилаштва, око 6 милијарди јуана, то јест тадашњих 845 милиона долара. Данас ти новчићи вреде око 5 милијарди и чувају их британски полицајци. Раст вредности, изгледа, неће припасти улагачима.

Високи суд у Лондону је 12. октобра 2026. одлучио да се потраживања преварених улагача морају просуђивати по кинеском, а не по енглеском праву. Звучи као правна ситница. Али пресуда приближава британску државу томе да задржи већи део блага, заједно са целокупном добити. А у Њујорку се за дупло веће благо боре жртве преваре, породице погинулих 11. септембра и Кина, која САД оптужује за хакерски напад.

Кандидаткиња за краљицу Либерланда у Хемпстеду

Qian Zhimin, позната и као Yadi Zhang, побегла је из Кине са лажним пасошем у септембру 2017. У Лондону је живела у вили у Хемпстеду, чији је закуп прелазио 17.000 фунти месечно. Њена помоћница Jian Wen, некадашња радница у ресторану брзе хране, покушала је да купи кућу у скупом предграђу и није умела да објасни одакле јој газдарици толики новац. Тако је почела истрага. Полиција је 2018. пронашла уређаје са кључевима за 61.000 биткоина, најбоље заплене криптовалуте у историји Британије.

Најшаренији детаљи нашли су се у дневницима Qian Zhimin. Сањала је о сопственој међународној банци и замку у Шведској, а до 2022. пожелела је да постане краљица Либерланда, самопроглашене микродржаве на комадићу обале Дунава између Хрватске и Србије, коју не признаје ниједна земља.

У септембру 2025. Qian је признала кривицу за прање новца, а у новембру осуђена је на 11 година и 8 месеци . „Ваш мотив била је чиста похлепа“, рекао јој је судија. Тиме је кривични поступак завршен. Започео је грађански, а он је занимљивији.

Улагачи су изгубили јуане, а не биткоин

Један од улагача, господин Yu, испричао је за BBC како је предао новац компанији Lantian Gerui. Фирма му је на кашичицу исплаћивала део обећаног приноса, па ништа није слутио. Средином 2017. кинеска полиција почела је да истражује компанију и исплате су стале. Брак, каже, није преживео.

Ни Yu ни ико други није куповао биткоин. Предали су јуане, а у крипто их је претворила Qian. Док су новчићи лежали у Британији, вредност им је порасла много пута. Коме онда припада тај раст: људима којима су украдени јуани или држави која је пронашла залиху?

Одговор зависи од тога које се право примењује. Замислите да лопов вашим новцем купи лутријски листић и добије. По енглеском праву, улагачи би могли тврдити да добитак, то јест сами новчићи, припада њима. По кинеском они личе на повериоце, па би према речима правника вероватно добили назад отприлике оно што су уложили, уз камату. Цену листића, а не главни добитак.

Судија Mark Turner определио се за кинеско право . Његово образложење: шема је радила у Кини, уговори су потписани тамо, новац је уплаћен тамо, а и Qian је биткоин купила тамо, преко берзе Huobi и ванберзанских послова. Сваки тужилац, нагласио је, мора да докаже имовинско право на новчиће. Сам закон не познаје општи механизам исплате свима који су оштећени: нешто добијају само они који докажу да су новчићи њихови.

Коме припада разлика

До 22. маја 2026. пријавило се око 16.000 људи да потражује удео пред британским судом. То је мање од 13% од 128.000 улагача. Пријава је значила посао са страном државом, страним језиком и лондонским адвокатима. За старијег улагача у Кини то је већа препрека од било ког закона.

Остали пишу писма. Улагачи су скупили готово 2.500 потписа под апелом кинеском министарству спољних послова: „Не желимо и никада нећемо прихватити да УК конфискује биткоине и не врати их нама.“ Yu је скромнији: нада се да ће британска влада, тужилаштво и суд показати саосећање.

Држава има своје планове. Тужилаштво је затражило да суд дозволи влади да задржи биткоин, а The Telegraph је лета 2025. писао да министарка финансија Rachel Reeves рачуна на продају заплењене криптовалуте како би покрила рупу у буџету. Тужилаштво је касније обећало суду да ће осмислити посебан програм накнаде , али без појединости.

Ни улагачи не одустају. Високи суд је 16. октобра дозволио око 16.000 тужилаца да се жале на одлуку о кинеском праву.

Кина такође има планове. Тринаестог октобра, дан после лондонске пресуде, суд у Тјенђину најавио је поступак за конфискацију готово 62.000 биткоина заплењених у Британији. Новац је уплатило око 128.000 људи, а по кинеским подацима преко 102.000 њих је остало на губитку.

Једна залиха новчића, два суда.

У Њујорку, дупло више новчића

Ова прича има америчког рођака, још замршенијег. Министарство правде САД је 14. октобра 2025. поднело тужбу за конфискацију 127.271 биткоина , тада вредног око 15 милијарди долара. Тужиоци новчиће повезују са камбоџанском групом Prince Group и њеним председником Chen Zhijem, оптуженим да је водио комплексе у којима су трговином људима доведени радници били приморавани да онлајн варају људе. Камбоџа је у јануару 2026. ухапсила Chen Zhija и предала га Кини .

Крајем септембра 2026. судија Rachel Kovner одбила је девет наводних жртава које су желеле да оспоре конфискацију. Логика је налик лондонској: и тамо и овде жртва мора да докаже да су новчићи њени. Ти људи су изгубили новац због преваранта, али нису могли да покажу да је њихов новац завршио баш у тим новчаницима. У најбољем случају, рекао је суд, они су обични необезбеђени повериоци без права на сами новчиће. Ако држава победи, жртве и даље могу да траже накнаду од Министарства правде, али као подносиоци захтева, а не као власници.

Затим радња скреће тамо где се ниједан романописац не би усудио. Аналитичари верују да новчићи потичу из LuBian, рударског пула, то јест услуге у којој хиљаде рачунара заједно рудари биткоин и дели награду. Већ у јануару 2026. на новчиће су право полагали рођаци људи погинулих 11. септембра. Тврде да је LuBian био повезан са Ираном, а имају пресуде судова против Ирана. Дванаестог октобра једна од породичних група вратила се на суд : по њеним пресудама Иран јој дугује више од 671 милион долара.

У међувремену, кинеска државна агенција за сајбер-безбедност CVERC оптужила је 2025. САД да су новчиће који су нестали из пула LuBian у децембру 2020. однели у операцији америчких обавештајаца. Министарство правде пориче било какво кршење закона, али није објаснило како је дошло до контроле над новчаницима.

Ако конфискација прође, новчићи већ имају очигледан дом. Председничка уредба од 6. марта 2025. основала је Стратешку резерву биткоина , која се пуни биткоином коначно конфискованим у корист државе, и забрањује резерви да га продаје.

Најпровидљивији новац који нико не може да врати

Крипто важи за новац у коме је све видљиво. Свака трансакција може да се прати и истражитељи то користе: аналитичари су амерички улов повезали са пулом LuBian пратећи његов траг на блокчејну. Али блокчејн показује куда је новчић отишао, док суд поставља друго питање: чији је? Између улагачевих јуана и биткоина у полицијском сефу стоје мењачи, посредници и године. Повући ту линију за сваког од хиљада људи готово је немогуће.

Много тога остаје неизвесно. Лондонска одлука је прелиминарна, а суд је већ дозволио жалбу. Чак и ако остане на снази, стручњаци за кинеско право тек треба да објасне имају ли улагачи уопште некакво имовинско право. Програма накнаде још нема, а америчка конфискација није коначна. Могуће је да жртве на крају добију назад своје губитке, а да држава задржи само разлику. Али и та разлика износи милијарде.

Што даје чудан рачун. Најбоља инвестиција у целој причи била је одлука једне преваранткиње да паркира туђи новац у биткоину. А највише ће од тога вероватно профитирати страна која није уложила ништа и просто је осам година држала уређаје заплењене у њеном случају.