// Садржај
Гуглов сателит је 30. октобра 2026. прелетао изнад Свалбарда када је на Земљу стигао троспев. Инжењери су замолили језички модел на сателиту да сачини хаику о томе какав је осећај бити у свемиру. Модел је одговорио на енглеском: „Плава кугла испод, / подаци теку у тихој грациозности, / светлост звезда напаја моје језгро”. На крају је ставио емоџи са искрицама.
О томе је испричао руководилац пројекта Тревис Билс. Према његовим речима, Гуглов серверски чип је први пут дао одговор вештачке интелигенције директно у свемиру. Сателит пројекта Suncatcher прототип је будућег дата-центра у орбити.
Стихове је сачинио један чип од четири: енергије на сателиту има тек толико да се он укључи на око 20 минута. А да би такви сателити једног дана заменили земаљске дата-центре, ракета Starship ће, по рачуници самог Гугла, морати да полеће сваког другог дана десет година заредом.
Четири чипа и један киловат
Сателит је направила компанија Planet, а у орбиту га је 1. октобра избацила ракета SpaceX у заједничком лансирању Transporter-18. Унутра су четири TPU-а, Гуглова тензорска процесора. Компанија их прави за своје дата-центре, на њима раде њене неуронске мреже. На сателиту је Gemma 4, отворени модел компаније Google DeepMind.
Звучи озбиљно, али могућности сателита су скромне. Соларни панели дају до једног киловата, мање него што вуче обичан електрични кувало за воду. Зато, како пише TechCrunch, може да се укључи само један TPU од четири, и то на око 20 минута без прекида.
Ни са првенством није сасвим једноставно. Гугл говори о првом одговору вештачке интелигенције са TPU-а серверске класе у орбити, а речи су ту одабране пажљиво. Сама Gemma је у свемиру већ била: крајем 2025. стартап Starcloud лансирао је сателит са графичком картицом Nvidia H100. На њој је обучио мали модел на Шекспировим драмама, а узгред је добијао одговоре и од раније верзије Gemme. Прва порука са тог сателита почињала је речима „Поздрав, Земљани”. Гуглова новина је другачија: у свемир је полетео његов сопствени чип, и на њему компанија жели да изгради читав систем.
Зашто сервер вући у свемир
Вештачка интелигенција троши све више струје, а градити дата-центре на Земљи све је теже. Према истраживању Heatmap News, на које упућује CNBC, у мају 2026. седморо од десеторо Американаца било је против дата-центра у близини свог дома. Годину раније таквих је било четворо од десеторо. Локалне власти предлажу забране градње, а становници се споре око воде и земље.
У свемиру комшија нема, а сунце сија скоро стално. У опису пројекта из 2025. Гугл пише да на правој орбити соларни панел даје до осам пута више енергије него на Земљи. За то је изабрана посебна орбита, сунчано-синхрона, дуж линије зоре и сумрака. Сателит на њој скоро никад не залази у Земљину сенку.
Суштина замисли није у једном сателиту. Гугл црта рој од 81 летелице на висини од око 650 km. Цео облак широк је око два километра, а суседне летелице лете на 100–200 метара једна од друге, као куће у суседним улицама. Сваки сателит носи десетине чипова, а ласерска веза међу њима омогућиће роју да рачуна као један велики рачунар. Садашњи сателит лети сам. Две летелице повезане ласером Гугл намерава да лансира 2027.
Грешка коју нико неће приметити
Главни непријатељ електронике у орбити је радијација. Наелектрисана честица може да пробије чип и у меморији промени нулу у јединицу. Квар изгледа безазлено, али у неуронској мрежи може тихо да поквари одговор.
Пре лансирања Гугл је своје TPU-ове генерације Trillium озрачио снопом протона на акцелератору Калифорнијског универзитета у Дејвису. Резерва издржљивости испала је велика. Најслабија је била брза меморија HBM, али је и она почела да греши тек при дози скоро три пута већој од оне коју заштићени чип накупи за пет година у орбити. Један чип озрачен је 20 пута јаче од те петогодишње норме (15 крад наспрам 750 рад) и никад није отказао.
Потом су инжењери приметили да је при испитивањима чипове прекривало више метала него што ће га бити у свемиру, па су оглед поновили. Грешака у логици било је нешто више. За одговоре на упите Билс такав ниво назива врло ниским: отприлике једна грешка на милион операција. Друга је ствар огромно тренирање, где хиљаде чипова раде месецима. Ту је, по његовим речима, то већ проблем: покварени бит може доспети у сам модел, а не у један одговор. „Проверавали смо на Земљи, али ниједан тест се не може мерити са правим”, каже Билс. Због таквог теста сателит и лети.
1800 лансирања
Најтеже код свемирског дата-центра нису чипови, него достава. Колико ће коштати, Гугл је израчунао сам. Претпоставимо да ће до средине 2030-их лансирање појефтинити на 200 долара по килограму. Тада ће, по његовој процени, држати дата-центар у орбити бити приближно једнако скупо као плаћати струју истом таквом дата-центру на Земљи.
Почетком октобра 2026. Гугл је објавио рецензирану верзију рачунице: часопис Joule је припрема за објављивање. Из ње се види шта та цифра вреди. Аутори су за основу узели то како су ракете појефтињивале од прве Falcon 1: отприлике 20% годишње. Ракете појефтињују док лете: сваки следећи терет излази јефтиније, као код сваке серијске технике. Зато јефтин килограм треба налетати. Да би Starship поновио пут ракете Falcon 9, мора да изведе у орбиту 370 000 тона терета. Са 200 тона по лету излази око 1800 летова за десет година, или око 180 годишње.
Сумње има и сам SpaceX, главни превозник будућих орбиталних дата-центара. У јануару 2026. Илон Маск их је називао очигледним решењем. А у документима за IPO компанија је упозорила инвеститоре да орбитално рачунање „можда неће достићи комерцијалну одрживост”. У таквим документима опрезне формулације су уобичајене, али једно је речено отворено: пројекат зависи од тога да ли ће се Starship успети учинити масовним. Сам Билс брзе резултате не обећава и Suncatcher назива дугорочним пројектом на ивици могућег.
Хаику изнад Свалбарда доказао је да веза и чип раде. Остало зависи од ракете која ће морати да лети 180 пута годишње. Од првог лета у пуној конфигурацији, у априлу 2023, Starship се ниједном није винуо више од пет пута у години.
