Десет минута с четботом, и људи пре одустају од тешког задатка

Задаци су били из петог разреда: сабирање, одузимање, множење и дељење обичних разломака. Учесници су их решавали од куће преко платформе Prolific, на којој људи зарађују џепарац учествујући у истраживањима, а за све су добили 2,60 долара. Половина је добила прозор за ћаскање с ИИ асистентом на десној страни екрана. Друга половина није добила ништа. После дванаестог задатка ћаскање је нестало, а обе групе су саме решавале још три задатка.

На та три задатка група која је имала асистента решила је 57%, а група без њега 73%. Људи који су остали без помоћника одустајали су од задатака готово два пута чешће: 20% према 11%. За ефекат је било довољно око десет минута рада с ИИ. Следећи експеримент открио је занимљив детаљ: најгоре су прошли они који су од четбота тражили готове одговоре. Код оних који су тражили наговештаје није примећен приметан губитак.

Експеримент су водили Грејс Лиу са Универзитета Карнеги Мелон, Брајан Кристијан из центра CHAI (Center for Human-Compatible AI) на Berkeleyju, познат по својим књигама о алгоритмима и ИИ, и још троје научника из Оксфорда, MIT-ја и UCLA-а. Препринт се појавио у априлу, ревидирана верзија представљена је у октобру 2026. на COLM-у, Конференцији о језичким моделима у Сан Франциску, а 9. октобра о њој је писао Berkeley News .

Дванаест задатака с помоћником, три без њега

Психолози упорност мере прилично једноставно: колико дуго човек ради на тешком задатку пре него што баци пешкир. Овде је бројана преко прескакања. Сваки задатак могао је да се прескочи, а свако прескакање значило је да је човек одлучио да се с њим не бори. Обе групе су после грешке виделе тачно решење, дакле сви су учили. Једна група је само учила сама, а друга је имала сапутника који је у сваком тренутку могао да уради цео посао уместо ње.

Укупно је у три експеримента учествовало 1.222 људи из Сједињених Држава, а сваки је затварао празнину у претходном. Можда су људи пореметили само због тога што је ћаскање нестало: прозор је малопре био ту, а сад га нема. У другом експерименту и група без ИИ добила је бочну плочу која је показивала решења задатака које су учесници већ видели. Разлика се смањила, али је остала, док разлика у броју прескакања овог пута није била статистички значајна, и аутори то отворено кажу.

Трећи експеримент проверавао је да ли је то нека особеност аритметике. Учесници су одговарали на питања из разумевања прочитаног у стилу америчког теста SAT. Образац се понови, а бивши корисници ИИ приметно су чешће прескакали питања: 8% према 1%.

Тражити одговор или наговештај

У другом експерименту учесницима је постављено питање како су користили ћаскање, а резултати су упоређени према њиховим одговорима. Када је ћаскање искључено, они који су тражили готове одговоре решили су 65% задатака, према 77% у контролној групи.

Аутори овде додају важну напомену. Људи су сами бирали како ће користити ћаскање; то није било насумично додељено. Можда су управо они који траже готове одговоре они који би пре одустали и без икаквог ИИ. Дакле, подела по стилу показује повезаност, а не доказан узрок. Главни резултат је ипак узрочан: људи насумично додељени ИИ групи прошли су горе када им је ИИ одузет.

Није прича о разломцима

„Налаз је упечатљив, али на неки начин даје муниције причи коју многи од нас осећају у стомаку“, рекао је Кристијан за Berkeley News. „И ја то доживљавам.“ По његовом мишљењу, ово није прича о разломцима и задацима са SAT-а: исти образац важи за све, од основаца до највећих светских стручњака.

Аутори механизам описују овако: рад с ИИ учи људе да очекују тренутни одговор и одузима им вежбу пробијања кроз тежак део на сопствену руку. Једноставно речено, личи на лифт. Док ради, никоме не требају степенице. Када се покваре, пети спрат некако делује виши него пре недељу дана.

Слично се појавило и у другим експериментима. У 2025. часопис PNAS објавио је студију из једне турске школе, у којој је близу хиљаду средњошколаца радило математику с две верзије GPT-4. Обе су помагале током вежбања. Али на испиту, где ИИ више није био доступан, корисници обичног четбота остварили су 17% лошији резултат од другова који су учили без њега. Код оних који су радили с верзијом тутора, која је давала наговештаје уместо одговора, та штета је готово нестала.

У јануару 2026. Anthropic је исту идеју проверио на програмерима . Педесет двоје програмера, углавном јуниора, учило је непознату Python библиотеку. Они који су учили уз ИИ асистента касније су на тесту без њега постигли 50%, према 67% код осталих. Разлика је била највећа на питањима о отклањању грешака. И опет, боље су прошли они који су машини постављали питања да би разумели код, уместо да јој препусте цео посао.

Шта десет минута не доказује

Наслови типа „ИИ нас чини глупљима“ нису оно што овај експеримент показује. Мерио је једну ствар: шта се дешава у првим минутима пошто помоћ нестане. Да ли ефекат траје дан, месец или годину живота с четботом, студија није тестирала, а аутори то наводе као ограничење.

И улози за учеснике били су мали. За 2,60 долара и тринаест минута времена мало ко ће се борити за сваки разломак, а на испиту или на послу мотивација је сасвим другачија. Ефекат је приметан, али није огроман: у другом експерименту разлика у броју решених задатака смањила се на шест процентних поена. А најохрабрујући налаз, онај о наговештајима, почива на малој подгрупи. То је 27% ИИ групе у другом експерименту, отприлике 80 људи, и резултат тек треба потврдити.

Ипак, слика се понавља у три независна истраживања с веома различитим људима: ђаци у Турској, програмери, насумични одрасли у Сједињеним Државама. Свуда су најгоре прошли они који су тежи део посла у потпуности препустили машини.

Тутор који вам не дозвољава да преписујете

Решење које Кристијан предлаже звучи скромно. По подразумеваној поставци, одговори ИИ могли би да раде више као тутор: да вас воде ка идеји уместо да вам предају готов резултат. Циљ формулише шире од било које поставке: „Морамо радити на будућности у којој су људске способности, колико год је могуће, појачане, а не замењене.“

Такви режими већ постоје. Дана 29. јула 2025. OpenAI је покренуо режим учења у ChatGPT-ју : поставља усмеравајућа питања и корак по корак вас води до решења. Claude има сличан режим учења. Али морате га ручно укључити, а у ChatGPT-ју га можете искључити усред разговора. Обичан режим и даље одговара одмах и у целини.

Тако избор између „дај ми одговор“ и „дај ми наговештај“ пада на човека, и то у најгорем тренутку, када је задатак хитан. У овој причи наговештај делује као рукохват, а не као лифт: и даље се пењете на сопственим ногама, зато степенице неће изгледати стрмије када помоћ нестане.